Aleksandar Tirnanić – Tirke (Krnjevo, 15. jul 1910 — Beograd, 13. decembar 1992) bio je jugoslovenski fudbaler i selektor.
Detinjstvo i karijera[]
Rođen u Krnjevu (opština Velika Plana), Tirnanić je još uvek bio u povoju kada se njegova radnička porodica preselila u Beograd. Nije ni upamtio oca, metalskog fabričkog radnika, koji je poginuo 1914, kao vojnik Vojske Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu.
Odgajan od strane samohrane majke, mladi Tirke je ubrzo razvio ljubav prema fudbalu, koji je vežbao na terenima oko Bare Venecije na desnoj obali Save. Tu ga je uočio trener Radenko Mitrović koji ga je doveo u podmladak tima SK Jugoslavija. Međutim, Tirnanić je ubrzo odlučio da pređe u rivalski FK Beogradski Sport Klub (BSK), gde se vremenom razvio u impozantno desno krilo. Shvativši svoj talenat, ubrzo je napustio školu i potpuno se posvetio fudbalu.
Sa 17 godina debitovao je za seniorski tim; kao temperamentan igrač ubrzo je činio tandem sa Mošom Marjanovićem.
Tirnanić je proveo celu profesionalnu karijeru u klubu BSK za koji je odigrao 500 utakmica. Sa klubom je osvojio pet titula u prvenstvu Jugoslavije.
Nakon Montevidea Tirnanić je proživeo veoma bogat i buran život. Putovao po svetu, igrao fudbal, davao golove, driblovao, uznosio gledaoce svojom veštinom i majstorstvom. Tirke i Moša bili su tandem i van fudbalskog terena. Drugovali su, danima i noćima sedeli kod "Sablje dimiskije", tada poznate beogradske kafane kod Botaničke bašte, igrali bilijar, karte, šetali korzoom... Bili su naši prvi profesionalci u fudbalu. Nisu radili, igranje im je bilo sve - radost i egzistencija.
Pre rata Tirnanić se družio sa studentima revolucionarnih sklonosti. Nije bio član, ali se znalo da je simpatizer revolucionarnog radničkog pokreta. Poznavao je Koču Popovića, Ivu Lolu Ribara, a družio se sa Veselinom Maslešom. Nosio je poverljiva pisma Komunističke partije u Pariz. Diskretan, nikad nije pitao šta je, ali je znao da je to važno i poverljivo. Bio je jedan od najpopularnijih sportista koji je podržao akciju naprednih ljudi da se bojkotuju Olimpijske igre 1936. u Hitlerovom Berlinu.
Reprezentacija[]
Za reprezentaciju Kraljevine Jugoslavije odigrao je 50 utakmica i postigao 12 golova u periodu od 1929. do 1940. Debitovao je 6. oktobra 1929. u utakmici Balkanskog kupa protiv Rumunije (1:2) u Bukureštu, a prvi gol je postigao 13. aprila 1930. protiv Bugarske (6:1) u Beogradu u okviru istog takmičenja. Poslednju utakmicu u dresu nacionalnog tima odigrao je 31. marta 1940. u utakmici Dunavskog kupa protiv Rumunije (1:2) u Beogradu.[1]
Na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1930. u Urugvaju, Tirnanić je sa nepunih 20 godina (dan pre svog 20. rođendana) postigao gol što ga je uvrstilo među igrače koji su najmlađi postigli gol.
Kao selektor sastavio je 102 državne reprezentacije. Trenirao je jugoslovenski tim na dva Svetska prvenstva, 1954. i 1958., bio je u selektorskoj komisiji na Evropskom prvenstvu 1960. kada je Jugoslavija zauzela drugo mesto, kao i na Olimpijskim igrama 1960. kada je reprezentacija Jugoslavije osvojila zlato.
Uzor je bio kasnije poznatom selektoru Miljanu Miljaniću, stručnjaku koji je imao potpuno suprotan stil rada, drugačije shvatanje igre, opredeljenje, način selekcije. Naročito je insistirao na tome da se tadašnji mladi stručnjak ne povodi za modom i da ne presađuje u naš fudbal ono što su tada praktikovali Mađari, Nemci, Englezi i Holanđani.
Selektor[]
Aleksandar Tirnanić je bio selektor velikog senzibiliteta. Umeo je da oseti ne samo fudbalsko razumevanje, već i duhovno dopunjavanje igrača, da spoji sve te karike u čvrst, neraskidiv lanac. Igrači su ga voleii, opštio je s njima na jednostavan, fudbalski način. Dobro ih je osećao, a oni su njega razumeli. Bio je autoritet na veoma originalan način-jednostavnim prilazom igri i verom u izabranika.
Na dužnosti selektora - tom usijanom prestolu - bio je godinama. Dok su se drugi lako topili, on je odolevao, bilo kao član selektorske komisije ili kao savezni kapiten. I to je jedna od misterija vezanih za ovog "Čoveka od fudbala". Maliciozni kažu da je bio toliko "elastičan" daje dozvoljavao da mu tim "sastavljaju" ili na njega utiču visoki funkcioneri FSJ. Dobronamerni tvrde daje njegov uspeh lako objasniti: bio je čovek intuicije i prave fudbalske krvi.
Kad su ga kritikovali, branio se osmehom, duhovitošću, ponekad i na sarkastičan način. Sa novinarima se nije svađao, još manje dokazivao svoje ideje i namere. Bio je superioran u svojoj doslednosli - da poverenje uvek poklanja najboljim igračima, nezavisno od njihove trenutne forme.
Zanimljivosti[]
- U filmu i seriji jasno je napomenuto da je Tirke otkriven na Čuburi iako je on u stvari sa 13 godina počeo da igra fudbal u SK Olimpija.U knjizi ovaj podatak nije spominjan
- Bio je jedan od prvih plaćenih profesionalnih igrača (zajedno sa Mošom Marjanovićem) u Jugoslaviji
- U filmu i seriji ga igra Miloš Biković
- Kao selektor (iako su ga u početku kritikovali) je doživeo dosta uspeha na kormilu Jugoslavije
- Ponekad su ga iz milošte zvali Pane